Welcome to Srbija [Czech translation]

Welcome to Srbija, gde murija ubija,

gde nema pravde ni za lek i samo Bog je sudija.

Gde sve ima svoju cenu, al' nema ništa u poštenju,

umesto da se igraju -- klinci se „iglaju" u venu.

Gde uzori su lopovi, dileri, pevačice,

klinke ne porastu, a već su postale jebačice.

Dok mlečni još se klimaju, na mobilni se snimaju,

ortacima iz škole u WC-u kako šipuju.

Posle se pitate zašto nemamo decu,

a ja pitam Boga da li pamti našu adresu.

Ceo život na čekić, slušam istu pesmu,

33 godine kad se okrenem, gde su

Neki kažu meni: Sačekaj još malo pa da krene,

promene su proces za koje potrebno je vreme,

idi kući piši rime, ne razumeš ti te teme,

pusti da nas vode, pametniji od tebe.

A ja im kažem: Izdajnici palite od mene,

slušajte dobro sada ovo saopštenje,

oformili smo frakcije, ekipe su spremne,

kao „Bader Majnhof" ima sve da vas sjebem.

Spreman kao „Hamas" repetiram kalaš,

k'o „Novembar" ja te vrebam dok ne postaneš moj talac.

Kao Apis, „Crna ruka", za prevrate sam znalac,

k'o Beogradski sindikat držim čvrsto pravac.

Refren:

Ovo je pitanje života i smrti,

i ove reke krvi pustili ste prvi.

Sateran u ćošak ja nemam izbor drugi,

svestan sam da gubim, ali biće vaših žrtvi.

Ovo je pitanje života i smrti,

proklinjem vas bombom jer me terate da mrzim.

Odgovor je teror ne bi li me čuli,

preživeti neću, ali biće vaših žrtvi.

Sve ste nam uzeli i čast i dostojanstvo,

pa šta nije jasno kada sutra neko s' maskom,

do zuba u oružju, neki očajnik u gradskom,

da čuje se glasno, digne sve u vazduh.

Gazite po nama, gazite i mrtve,

ne gledate nazad, samo pare da se vrte.

Dok ugledni građani seku kila gudre,

radnici u sudnici seku sebi prste.

Nekad je značilo kad neko ima školu,

sad hiljade takvih visi na birou,

gledaju u šolju kad će šljaku da zabodu,

dok vi gledate u ponude da zabodete bolju.

Rasprodajete državu, šibicarite lovu,

puštate stoku da jedni druge kolju,

ne prljate ruke, to nije za gospodu,

ubijate Srbiju bez otiska na pištolju.

Dok vi okrečete glavu od muke i bede,

držite medije koji mogu sve da srede,

narod štrajkuje glađu, jer nema šta da jede,

pre će umreti glasno, nego tiho da izblede.

Od metroa u Tokiju, do voza u Bombaju,

po svaku cenu da za našu borbu znaju,

život je jeftin kada izbor ti ne daju,

zato naplatićemo kožu da poruke traju!

Refren

Opet je zasrala banda, vi i vaša strahovlada,

opet je znak Sindikata na nebu iznad grada.

Stolica na vrata, zaglavljena kvaka,

preko usta traka, da te pitam nešto sada:

Je l' ovo napredak vrste, novo deljenje pravde,

jedni gube, drugi grabe, jači jedu slabega

Gledam barabe ove naše kako igraju na karte,

terorizam, virus, kriza, plaše da zataškaju sranje.

U facu nam se smeju, lože k'o dileju.

Rešenje ili greška Nemam više ni dilemu.

Jutros izljubio sam ženu, u školu odveo sam decu,

da žive u boljem sistemu, ja ću da umrem za ideju.

Od malih nogu sam u ćošku, od zida dalje ne mogu,

u životu k'o u rovu, na ulicu izneo sam borbu.

U skupštinskom holu držim zolju i bombu,

odajte poslednju poštu diskretnom heroju.

Znoj kaplje po papiru, poslednju pišem želju,

Ostajte mi zdravi, verni našem htenju.

I kad umrem za istinu, ispunite moju volju,

poljubite za mene neku Srbiju bolju!

Refren

• Artist:Beogradski Sindikat
• Album:Diskretni heroji (2010)