Menuet lyrics

U pet i petnaest je zvonio sat,

jednoga jutra na kraju leta.

U šest i deset je kretao voz

s nekog perona na kraju sveta,

mene je čekao taj voz.

Kraj mojih nogu je spavao pas,

rekoh mu tiho: "Hej, beži odatle".

Otvorih vrata, izađoh na trem

na kom su cvetale bele muškatle,

pomislih, to je možda taj dom.

Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze

i sveće, i čipke.

Snila je dane, mirne i nežne

k'o crno bele klavirske tipke.

A u životu, sama na svetu

u menuetu tražila spas.

Siđoh pred kuću na prašnjavi put,

k'o neki lopov, polako i tiho.

Ja nisam bio taj vitez za nju,

mada mi govore da sam Don Kihot,

al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma,

svaki dan druga, a večito ista.

Snila je dobra stara vremena

i svog Šopena, i Baha, i Lista.

Možda će sama u grubom svetu

u menuetu naći svoj mir.

Od tad je prošao vek ili dva.

Javi se retko, ponekom kartom

i ko zna gde je, ne želim da zna.

Koliko čeznem za dalekim martom,

kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma,

svaki dan druga, a večito ista.

Snila je dobra stara vremena

i svog Šopena, i Baha, i Lista.

A u životu, sama na svetu

u menuetu tražila spas.

Još uvek lutam, gde je kraj puta,

pamte me mnoge provincijske pruge.

Kriju me mračne, jeftine krčme,

noći su ponekad puste i duge..

Nestajem tada

u nekom svom svetu i menuetu

i menuetu...

• Artist:Đorđe Balašević
• Album:Odlazi cirkus (1980)