月光 [Moonlight] [Yuèguāng] [Serbian translation]

Da, stani, stani, pokvasiće ti krila

Oh, stani, stani

Ti stalno krišom upadaš

u pukotine mog svakodnevnog života

Oteranog u mračan san,

tvoja nežnost me budi

Ne mogavši da zatvorim prozor na vreme,

ti si odletela daleko, daleko

Ti, ti, ti koja izgledaš kao da si ponovo izgubljena

Tamna noć je i dalje hladna i usamljena, vazduh mi te krade

Zato dušo, izdrži, ne mogu da izdržim gledati te

Na daljini na kojoj te ne mogu stići,

uplašen sam da ćeš biti usamljena

Ti se kupaš na mesečini koja se prosipa

Nikada pre nisam video tako očaravajući pogled

Zamrznuta u slici, na kraju mog vidokruga,

ti ostaješ tamo zauvek

Ti, koju ne mogu dohvatiti, uzeti u zagrljaj

Čak i da zatvorim svoje oči,

ne mogu da sanjam tu misterioznost

Ne znam kako da stavim olovku na papir

i završim pisanje tvoje priče

Što bliže želim da ti se približim,

to ovo postaje bolnije i tragičnije

Ljubavi je teško odoleti

Stani, stani, stani, stani, da

Ljubavi je teško odoleti

Stani, stani, stani, stani, da

Zaustavljam sebe da te zabrinuto pozovem

Plašeći se da će mesečina u mojim očima, draga,

pokvasiti tvoja krila

Svakog puta ti kažem

da te odavno ne mogu čuti

Možda si sada uz njega

Kakva li je tamo sreća

da te je naterala da zaboraviš sve opasnosti?

Ako si već umorna, pusti srce da ti se odmori for a while

Dokle god si u mom srcu,

nećeš ti biti ta čije srce boli

Ti se kupaš na mesečini koja se prosipa

Nikada pre nisam video tako očaravajući pogled

Zamrznuta u slici, na kraju mog vidokruga,

ti ostaješ tamo zauvek

Ti, koju ne mogu dohvatiti, uzeti u zagrljaj

Čak i da zatvorim svoje oči,

ne mogu da sanjam tu misterioznost

Ne znam kako da stavim olovku na papir

i završim pisanje tvoje priče

Što bliže želim da ti se približim,

to ovo postaje bolnije i tragičnije

Ljubavi je teško odoleti

Stani, stani, stani, stani, da

Ljubavi je teško odoleti

Stani, stani, stani, stani, da

Zaustavljam sebe da te zabrinuto pozovem

Plašeći se da će mesečina u mojim očima, draga,

pokvasiti tvoja krila

Tvoj pretense je čisto nebo nakon kiše

Tvoja snaga je da mi se uvek smešiš

A lomljiva su tvoja bela ramena

koja se nežno tresu od tuge, govorim ti:

Moj srce je otvoren prozor,

Možeš sve ostaviti i leći tu na miru

Zagrli me dok sunce ne izađe, prateći svetlost meseca ti nastavljaš da lutaš, tražeći sutrašnjicu, da

Ti, koju ne mogu dohvatiti, uzeti u zagrljaj

Čak i da zatvorim svoje oči,

ne mogu da sanjam tu misterioznost

Ne znam kako da stavim olovku na papir

i završim pisanje tvoje priče

Što bliže želim da ti se približim,

to ovo postaje bolnije i tragičnije

Ljubavi je teško odoleti

Stani, stani, stani, stani, da

Ljubavi je teško odoleti

Stani, stani, stani, stani, da

Zaustavljam sebe da te zabrinuto pozovem

Plašeći se da će mesečina u mojim očima, draga,

pokvasiti tvoja krila

Pokvasiće ti krila

• Artist:EXO
• Album:Overdose (2014)