Как много тех, с кем можно лечь в постель [Kak mnogo tekh, s kem mozhno lech' v postel'] [Serbian translation]

Kako je mmogo onih s kojima možemo leći

Kako je malo tih s kojima želimo da se budimo...

I ujutro, pri rastanku da se okrenemo,

Mahnemo rukom i nasmejemo,

I ceo dan uzbuđeno, vesti iščekujemo.

Kako je mnogo, onih s kojima možemo lako da živimo,

Pijemo jutarnju kafu, govorimo i raspravljamo...

S kojima možemo na odmor i more da putujemo

I kao što bi trebalo- i u radosti i u patnji

Blizu da budemo ...Ali pri tom da ne volimo...

Kako je malo tih s kojima želimo da maštamo!

Gledamo oblake kako se roje na nebu,

Pišemo reči ljubavi na prvom snegu

I mislimo samo o tom čoveku...

I ne želimo i ne znamo za veću sreću

Kako je malo tih, s kojima možemo da ćutimo,

Ko nas u pola reči i pogledom shvata,

Kome nije žao da godinu za godinom daje,

I za koga kao nagradu možeš,

Bilo kakvu bol i kaznu da preuzmeš...

I tako se vrti ovaj karusel

Lako se sastaju, bez bola rastaju...

Sve zato što je mnogo onih s kojima možemo leći.

Sve zato što je malo tih s kojima želimo da se budimo...

• Artist:Eduard Asadov