Recuerdo [Serbian translation]

Ustajem rano, na samrti

Lenjo vaskrsavam, dobrodošao na svet

Uz ubilačke vesti, doručkujem

Na putu ka poslu, u metrou,

Dosadno posmatram lica putnika,

Saputnika u rutini i zevanju

I na sedištu naspram mog

Jedno lice, odjednom,

Jasno osvetljava vagon

Ti gestovi vraćaju uspomene

Iz drugih pejzaža, drugih vremena

Kad me je neka bolja sreća srela

Ne usuđujem se reći ništa, nisam siguran,

Iako su te oči, bez sumnje, njene

Sa više nostalgije, možda tamnije

Ali mislim da si to ti i skoro da si ista

Lepa kao tada, možda više

I dalje izgledaš kao najtužnija devojka u gradu

Koliko vremena je prošlo od prvih grešaka

Od pitanja u tvom pogledu,

Grad je vikao i proklinjao naša imena,

Mlada obećanja, ne, nismo imali ništa

Ostavljajući na portalima odjeke tvojih šapata

Tražeći bilo koji ugao bez svetla

“Drži me za ruku, plašim se budućnosti”

I posle svakog bekstva bila si ti, bila si ti

U praznim noćima u koje se vraćam

Sam i povređen još uvek se kajem

Što sam te odbacio tako daleko od svog tela

I sad kad sam te sreo, vidim da još gori,

Plamen koji si upalila, nikad, nikad nije kasno

Da se rodim ponovo, da te volim

Moram ti reći nešto pre nego što siđeš

Iz ovog prljavog vagona I ostanem mrtav

Da te pogledam u oči i možda podsetim

Da pre negó što smo se predali, bili smo večni

Odlučan ustajem i približavam ti se

I nešto u mojim grudima steže, lomi se

“Kako si? Koliko vremena? Sećaš li se me?”

I stidljiv osmeh mi odgovara

“Izvinite, ali mislim da ste pogrešili”

¡Oprostite, gospođice, tako me podsećate

Na jednu ženu koju sam upoznao ima već nekoliko godina”

Stariji i umorniji vraćam se na svoje mesto

Dosadno posmatram lica putnika,

Saputnika u rutini i zevanju.

• Artist:Ismael Serrano
• Album:La memoria de los peces